PSALAM 38 (37)
Molitva u nevolji
Psalam. Davidov.Za spomen.
2 Jahve, u srdžbi svojoj nemoj me karati,
i nemoj me kazniti u svojemu gnjevu.
3 Strijele se tvoje u me zabodoše,
ruka me tvoja teško pritisnu:
4 na tijelu mi ništa zdravo nema zbog gnjeva tvog,
od grijeha mojih mira mi nema kostima.
5 Zloće moje glavu su mi nadišle,
kao preteško breme tište me.
6 Rane moje zaudaraju i gnjiju
zbog bezumnosti moje.
7 Pogurih se sav i zgrčih,
povazdan lutam žalostan.
8 Moji bokovi puni su ognjice,
na tijelu mi ništa zdravo nema.
9 Iscrpljen sam i satrven posve,
stenjem od jecanja srca svojega.
10 O Gospode, sve su mi želje pred tobom,
i vapaji moji nisu ti skriveni.
11 Srce mi udara silno, snaga me ostavlja
i svjetlost vida očinjeg gasi se.
12 Prijatelji i drugovi od rana mojih uzmakoše,
i moji najbliži stoje daleko.
13 Namještaju mi zamke oni koji mi život vrebaju,
koji mi žele nesreću, propašću mi prijete
i uvijek smišljaju prijevare.
14 A ja sam kao gluh i ništa ne čujem
i, kao nijem, usta ne otvaram.
15 Postadoh k’o čovjek koji ne čuje
i koji u ustima nema odgovora.
16 Jer u tebe se, o Jahve, uzdam,
ti ćeš me uslišati, Jahve, Bože moj!
17 Rekoh: »Nek’ se ne raduju nada mnom;
kad mi noga posrne, nek’ se ne uzdižu nada mnom!«
18 Jer umalo ne propadoh,
i moja je bol svagda preda mnom.
19 Bezakonje svoje ja priznajem
i pun sam žalosti zbog grijeha svojega.
20 A koji su bez razloga protiv mene, moćni su,
i mnogi su koji me mrze nepravedno.
21 Za dobro zlom mi uzvraćaju,
protive mi se što tražim dobro.
22 O Jahve, ne ostavljaj me!
Bože moj, ne udaljuj se od mene!
23 Požuri se meni u pomoć,
Gospode, spase moj!