Propast Babilona
Proroštvo primorskoj pustinji. Kao što vihori,hujeći nad Negebom,
dolaze iz pustinje,
kraja strahotna
2 – otkri mi se u strašnom viđenju –
tako pljačkaš pljačka,
pustošnik pustoši.
»Navali, Elame,
opsjedni, Medijo!
Dokrajčit ću
sve jauke.«
3 Zato bedra moja
probadaju grčevi;
bolovi me spopadaju
k’o trudovi rodilju;
od smućenosti ogluših,
od straha obnevidjeh.
4 Srce mi dršće,
groza me obuze,
sumrak za kojim čeznuh
postade mi užas.
5 Postavljaju stol,
prostiru stolnjak,
jede se i pije ...
Ustajte, knezovi,
mažite štit!
6 Jer Gospod mi ovako reče:
»Idi, postavi stražara!
Što vidi, nek’ javi.
7 Vidi li konjanike,
jahače udvojene,
jahače na magarcima,
jahače na devama,
neka dobro pazi
s pažnjom napetom!«
8 A stražar viknu:
»Povazdan, Gospodaru,
stojim na stražarnici,
čitavu noć
na straži prostojim.«
9 I gle, dolaze konjanici,
jahači udvojeni.
Oni mi viknuše, oni rekoše:
»Pade, pade Babilon!
Svi kipovi njegovih bogova
o zemlju se razbiše.«
10 Omlaćeno žito,
čedo gumna moga,
što čuh
od Jahve nad vojskama,
Boga Izraelova, objavih vam!
11
Odgovor Edomcima
Proroštvo o Edomu.Viču mi iz Seira:
»Stražaru, koje je doba noći?
Stražaru, koje je doba noći?«
12 Stražar odgovori:
»Dolazi jutro, a zatim opet noć.
Hoćete li pitati, pitajte,
vratite se, dođite!«
13
Opomena Arapima
Proroštvo o Arapima.U šikarama pustinjskim počivate,
dedanske karavane.
14 Vodu iznesite pred žedne,
stanovnici zemlje temske,
iziđite s kruhom pred bjegunca.
15 Pred mačevima bježe oni,
pred mačem trgnutim,
pred lukom zapetim,
pred bojem žestokim.
16