Kazna
Tada zagrmje na moje uši i reče: »Kazne grada! Priđite svaka sa svojim zatornim oružjem u ruci!« 2 I gle, dođoše šestorica ljudi s gornjih vrata, što su okrenuta k sjeveru, svaki sa svojim zatornim oružjem u ruci. Među njima bijaše i jedan odjeven u lan, s pisarskim priborom za pojasom. Uđoše oni i stadoše uz mjedeni žrtvenik. 3 A slava Boga Izraelova vinu se s kerubina, nad kojima lebdijaše, prema pragu Doma.I pozva čovjeka odjevena u lan, koji imaše za pojasom pisarski pribor, 4 te mu reče: »Prođi gradom Jeruzalemom i znakom ‘tau’ obilježi čela sviju koji tuguju i plaču zbog gnusoba što se u njemu čine!« 5 A drugima reče na moje uši: »Pođite za njim gradom i ubijajte bez milosrđa. Oči vaše neka se ne sažale i nemajte smilovanja. 6 Pobijte starce, mladiće, djevojke, djecu i žene; istrijebite ih sve do posljednjega. Ali na kome bude znak ‘tau’, njega ne dirajte. Počnite od mojega svetišta!« I oni počeše od starješina koji stajahu pred Domom. 7 I reče im: »Oskvrnite dom moj i napunite mu predvorje truplima! Krenite!« I oni iziđoše te zaredaše ubijati gradom.
8 Dok su oni klali, ja ostadoh, bacih se ničice i zavapih: »Jao, Jahve Gospode! Zar ćeš zaista uništiti sve što preostade od Izraela da iskališ svoj gnjev nad Jeruzalemom?« 9 Reče mi: »Veoma je veliko bezakonje doma Izraelova i doma Judina; zemlja je puna krvi, a grad krcat zločina. Govore: ‘Jahve je ostavio zemlju! Ne vidi Jahve!’ 10 I zato se moje oči neće sažaliti i neću im se smilovati: djela ću im njihova oboriti na glavu!« 11 I gle, čovjek odjeven u lan, koji imaše za pojasom pisarski pribor, javi vijesti: »Učinih kako si mi zapovjedio!«