Prispodoba o svadbenoj gozbi
(Lk 14, 15–24)Isus im ponovno prozbori u prispodobama: 2 »Kraljevstvo je nebesko kao kad neki kralj pripravi svadbu sinu svomu. 3 Posla sluge da pozovu uzvanike na svadbu. No oni ne htjedoše doći. 4 Opet posla druge sluge govoreći: ‘Recite uzvanicima: Evo, objed sam ugotovio. Junci su moji i tovljenici poklani i sve pripravljeno. Dođite na svadbu!’«
5 »Ali oni ne mareći odoše – jedan na svoju njivu, drugi za svojom trgovinom. 6 Ostali uhvate njegove sluge, zlostave ih i ubiju. 7 Nato se kralj razgnjevi, posla svoju vojsku i pogubi one ubojice, a grad im spali.«
8 »Tada kaže slugama: ‘Svadba je, evo, pripravljena, ali uzvanici ne bijahu dostojni. 9 Pođite stoga na raskrižja i koga god nađete, pozovite na svadbu!’«
10 »Sluge iziđoše na putove i sabraše sve koje nađoše – i zle i dobre. I svadbena se dvorana napuni gostiju. 11 Kad kralj uđe pogledati goste, spazi ondje čovjeka koji ne bijaše odjeven u svadbeno ruho. 12 Kaže mu: ‘Prijatelju, kako si ovamo ušao bez svadbenoga ruha?’ A on zanijemi. 13 Tada kralj reče poslužiteljima: ‘Svežite mu ruke i noge i bacite ga van u tamu, gdje će biti plač i škrgut zubi.’ 14 Doista, mnogo je zvanih, malo izabranih.«
15
Porez caru
(Mk 12, 13–17; Lk 20, 20–26)Tada farizeji odoše i održaše vijeće kako da Isusa uhvate u riječi. 16 Pošalju k njemu svoje učenike s herodovcima da ga upitaju: »Učitelju! Znamo da si istinit te po istini putu Božjem učiš i ne mariš tko je tko jer nisi pristran. 17 Reci nam, dakle, što ti se čini: je li dopušteno dati porez caru ili nije?«
18 Znajući njihovu opakost, reče Isus: »Zašto me iskušavate, licemjeri? 19 Pokažite mi porezni novac!« Pružiše mu denar. 20 On ih upita: »Čija je ovo slika i natpis?« 21 Odgovore: »Carev.« Kaže im: »Podajte dakle caru carevo, a Bogu Božje.«
22 Čuvši to, zadive se pa ga ostave i odu.
23
Uskrsnuće mrtvih
(Mk 12, 18–27; Lk 20, 27–40)Toga dana pristupiše k njemu saduceji, koji vele da nema uskrsnuća, i upitaše ga: 24 »Učitelju, Mojsije reče: Umre li tko bez djece, neka se njegov brat oženi njegovom ženom te podigne porod bratu svomu. 25 Bijahu tako u nas sedmorica braće. Prvi se oženi i umrije bez poroda ostavivši ženu svom bratu. 26 Tako i drugi i treći, sve do sedmoga. 27 A nakon svih umrije i žena. 28 Kojemu će dakle od te sedmorice biti žena o uskrsnuću? Jer sva su je sedmorica imala.«
29 Odgovori im Isus: »U zabludi ste jer ne razumijete Pisama ni sile Božje. 30 Ta o uskrsnuću niti se žene niti udaju, nego su kao anđeli na nebu. 31 A što se tiče uskrsnuća mrtvih, zar niste čitali što vam reče Bog: 32 Ja sam Bog Abrahamov, Bog Izakov i Bog Jakovljev? Nije on Bog mrtvih, nego živih!«
33 Čuvši to, mnoštvo osta zaneseno njegovim naukom.
34
Najveća zapovijed
(Mk 12, 28–34; Lk 10, 25–28)A kad su farizeji čuli kako ušutka saduceje, okupiše se, 35 a jedan od njih, zakonoznanac, da ga iskuša, upita: 36 »Učitelju, koja ja zapovijed najveća u Zakonu?« 37 A on mu reče: »Ljubi Gospodina Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim. 38 To je najveća i prva zapovijed. 39 Druga, ovoj slična: Ljubi svoga bližnjega kao sebe samoga. 40 O tim dvjema zapovijedima visi sav Zakon i Proroci.«
41
Krist, sin i Gospodin Davidov
(Mk 12, 35–37; Lk 20, 41–44)Kad se farizeji skupiše, upita ih Isus: 42 »Što mislite o Kristu? Čiji je on sin?« Kažu mu: »Davidov.« 43 A on će njima: »Kako ga onda David u Duhu naziva Gospodinom, kad veli:
44 Reče Gospod Gospodinu mojemu:
‘Sjedi mi zdesna
dok ne položim neprijatelje tvoje
za podnožje nogama tvojim?’
45 Ako ga dakle David naziva Gospodinom, kako mu je sin?« 46 I nitko mu nije mogao odgovoriti ni riječi, niti se od toga dana tko usudio upitati ga bilo što.