¹

Jeremija u čatrnji – Ebed-Melek zauzima se za nj

Šefatja, sin Matanov, i Gedalija, sin Pašhurov, i Jukal, sin Šelemjin, i Pašhur, sin Malkijin, čuše tada za riječi što ih Jeremija kaza svemu narodu: ² »Ovako govori Jahve: ‘Tko ostane u ovome gradu, poginut će od mača, gladi i kuge. A tko izađe pred Kaldejce, spasit će život – život će mu ostati kao plijen, ostat će živ.’ ³ Jer ovako govori Jahve: ‘Ovaj će grad odista pasti u ruke vojsci kralja babilonskoga i ona će ga zauzeti!’«
⁴ Tada dostojanstvenici rekoše kralju: »Ovoga čovjeka valja ubiti: on zaista obeshrabruje ratnike koji su još ostali u gradu i sav narod kad takve riječi pred njima govori. Pa taj čovjek ne traži dobrobit ovoga naroda, nego njegovu propast.« ⁵ A kralj Sidkija odgovori: »Eto, on je u vašim rukama, jer kralj ionako više nema nikakve vlasti nad vama.« ⁶ Tada pograbiše Jeremiju i baciše ga u čatrnju kraljevića Malkije, što je bila u tamničkom dvorištu, i oni ga spustiše na užetima. Ali u čatrnji ne bijaše vode, već samo glib, tako da Jeremija propade u glib.
⁷ Ali Kušit Ebed-Melek, dvorjanin koji bijaše u kraljevskom dvoru, doču da su Jeremiju bacili u čatrnju dok je kralj upravo sjedio kod Benjaminovih vrata. ⁸ Tada Ebed-Melek izađe iz kraljevskog dvora te ovako reče kralju: ⁹ »Gospodaru, kralju moj, zlo čine ovi ljudi kad tako postupaju s prorokom Jeremijom: bacili su ga u čatrnju, gdje će od gladi umrijeti, jer nema kruha u gradu.« ¹⁰ Nato kralj zapovjedi Kušitu Ebed-Meleku: »Povedi trojicu ljudi te izvuci proroka Jeremiju iz čatrnje dok nije umro.« ¹¹ I Ebed-Melek povede ljude, uđe u kraljevski dvor, pod riznicu: uze ondje nešto iznošenih i poderanih dronjaka te ih na užetu spusti Jeremiji u čatrnju. ¹² Kušit Ebed-Melek reče Jeremiji: »Podmetni iznošene i poderane dronjke pod pazuha i pod užad.« Jeremija učini tako. ¹³ Tada na užetima izvukoše Jeremiju iz čatrnje. Otada Jeremija ostade u tamničkom dvorištu.
¹⁴

Posljednji razgovor sa Sidkijom

Kralj Sidkija posla po proroka Jeremiju te ga pozva da dođe k njemu na treći ulaz što vodi u dom Jahvin. Kralj reče Jeremiji: »Htio bih te nešto upitati, nemoj mi ni riječi zatajiti!« ¹⁵ Jeremija odgovori Sidkiji: »Ako ti kažem, nećeš li me pogubiti? Ako te pak posvjetujem, nećeš me poslušati!« ¹⁶ Tada se kralj Sidkija u tajnosti zakle Jeremiji ovim riječima: »Živoga mi Jahve, koji nam daje ovaj život, neću te pogubiti i neću te predati onima što ti rade o glavi.« ¹⁷ Jeremija, dakle, reče Sidkiji: »Ovako govori Jahve, Bog nad vojskama, Bog Izraelov: ‘Ako izađeš pred vojskovođe kralja babilonskoga, spasit ćeš glavu i ovaj grad neće biti uništen požarom; živjet ćete ti i tvoj dom. ¹⁸ Ako pak ne izađeš pred vojskovođe kralja babilonskoga, ovaj će grad pasti u ruke Kaldejaca i oni će ga spaliti, a ti se nećeš spasiti iz ruku njihovih.’« ¹⁹ A kralj Sidkija odgovori Jeremiji: »Bojim se Judejaca koji su prebjegli Kaldejcima: mogli bi mene predati njima da mi se izruguju.« ²⁰ Jeremija odvrati: »Oni to neće učiniti. Poslušaj glas Jahvin prema kojem sam ti govorio, bit će ti dobro i spasit ćeš život svoj. ²¹ Ali ako ne htjedneš iz grada, evo riječi koju mi Jahve objavi: ²² ‘Gle, sve žene koje su još ostale u dvoru kralja judejskoga bit će odvedene k vojskovođama kralja babilonskoga i govorit će: Zaveli te, svladali te
vjerni prijatelji tvoji!
Kad ti noge u kal propadaju,
oni te napuštaju!’
²³ Da, sve će žene tvoje i djecu tvoju odvesti Kaldejcima, a ni ti sam nećeš umaći rukama njihovim: dospjet ćeš u ruke kralju babilonskom, a grad će ovaj biti spaljen.«
²⁴ Sidkija reče Jeremiji: »Nitko živ ne smije o tome što saznati, inače ćeš umrijeti. ²⁵ Ako, dakle, dostojanstvenici doznaju da sam s tobom razgovarao te dođu k tebi i kažu: ‘Ta očituj nam što kralj kaza tebi, a ti njemu; ne krij ništa pred nama, inače ćemo te ubiti’, ²⁶ odgovori im: ‘Molio sam kralja da me više ne vrati u kuću Jonatanovu, da ondje ne umrem!’«
²⁷ I doista, dođoše dostojanstvenici k Jeremiji te ga ispitivahu. Ali im on odgovori upravo onako kako mu kralj bijaše naredio. Tada ga se okaniše, jer se ništa nije pročulo o onom razgovoru. ²⁸ Jeremiju, dakle, ostaviše u tamničkom dvorištu sve do dana kad neprijatelj zauze Jeruzalem.
Kad Jeruzalem zauzeše, on bijaše ondje.