Job treba da prizna mudrost Božju
Sofar iz Naama progovori tad i reče:2 »Zar na riječi mnoge da se ne odvrati?
Zar će se brbljavac još i opravdati?
3 Zar će tvoje trice ušutkati ljude,
zar će ruganje ostat’ neizrugano?
4 Rekao si: ‘Nauk moj je neporočan,
u očima tvojim čist sam i bez ljage.’
5 Ali kada bi Bog htio progovorit’
i otvorit’ usta da ti odgovori,
6 kada bi ti tajne mudrosti otkrio
koje um nijedan ne može doumit’,
znao bi da ti za grijehe račun ište.
7 Možeš li dubine Božje proniknuti,
dokučiti savršenstvo Svesilnoga?
8 Od neba je više: što još da učiniš?
Od šeola dublje: što još da mudruješ?
9 Duže je od zemlje –
šire je od mora!
10 Ako se povuče, ako te pograbi,
ako na sud preda, tko će mu braniti?
11 Jer on u čovjeku prozire prijevaru,
vidi opačinu ako i ne gleda.
12 Čovjek se bezuman obraća k pameti
i divlji magarac uzdi se pokori.
13 Ako li srce svoje ti uspraviš
i ruke svoje pružiš prema njemu,
14 ako li zloću iz ruku odbaciš
i u šatoru svom ne daš zlu stana,
15 čisto ćeš čelo moći tad podići,
čvrst ćeš biti i bojati se nećeš.
16 Svojih se kušnja nećeš sjećat’ više
kao ni vode koja je protekla.
17 Jasnije će tvoj život sjat’ no podne,
tmina će se obratit’ u svanuće.
18 U uzdanju svom živjet ćeš sigurno
i zaštićen počivat ćeš u miru.
19 Kad legneš, nitko te buniti neće;
mnogi će tvoju tražiti naklonost.
20 A zlikovcima ugasnut će oči,
neće im više biti utočišta:
izdahnut’, bit će jedina im nada.«