¹ Kad je David završio razgovor sa Šaulom, Jonatanova se duša prikloni Davidovoj duši i Jonatan ga zavolje kao samoga sebe. ² Šaul zadrža Davida onoga istog dana kod sebe i nije mu dao da se vrati kući svoga oca. ³ I Jonatan sklopi savez s Davidom jer ga je ljubio kao samoga sebe. ⁴ I skide Jonatan plašt koji je imao na sebi i dade ga Davidu; tako i svoju odoru, čak i svoj mač, svoj lûk i svoj pojas. ⁵ Na svim svojim pohodima, kamo ga je god slao Šaul, David bijaše sretne ruke i Šaul ga postavi na čelo svojim ratnicima; omilje on svemu narodu, pa i Šaulovim dvoranima.
⁶

U Šaulu se budi ljubomora

Za njihova povratka, kad se David vraćao ubivši Filistejca, izađoše žene iz svih gradova Izraelovih ususret kralju Šaulu veselo kličući, pjevajući i plešući uza zvuke bubnjeva i cimbala. ⁷ Žene su plešući pjevale: »Pobi Šaul svoje tisuće,
David na desetke tisuća.«
⁸ Šaul se vrlo ražestio, nije mu bila draga ta pjesma. Zato reče: »Davidu su dale desetke tisuća, a meni samo tisuće! Još mu samo treba kraljevstvo!« ⁹ I od toga dana Šaul poprijeko gledaše Davida.
¹⁰ Sutradan zao duh Božji napade Šaula, tako da je bjesnio po kući. David je rukom udarao u harfu kao drugih dana, a Šaul je u ruci imao koplje. ¹¹ I Šaul baci koplje govoreći u sebi: »Sad ću pribiti Davida uza zid!« Ali mu se David izmače dva puta.
¹² Šaul se poče bojati Davida, jer je Jahve bio s njim a od Šaula je odstupio. ¹³ Zato ga Šaul ukloni iz svoje blizine i postavi ga za tisućnika: on je izlazio i vraćao se na čelu naroda. ¹⁴ David je imao uspjeha na svim svojim putovima jer Jahve bijaše s njim. ¹⁵ Kad je Šaul vidio da David ima mnogo uspjeha, obuze ga strah od njega. ¹⁶ Ali svemu Izraelu i Judi omilje David jer ih je on vodio na svim njihovim putovima.
¹⁷

Davidova ženidba

Šaul reče Davidu: »Evo svoju najstariju kćer Merabu dat ću ti za ženu, samo mi budi hrabar i vodi Jahvine bojeve!« Mišljaše Šaul: »Neću da padne od moje ruke, nego filistejska ruka neka se digne na njega!« ¹⁸ A David odgovori: »Tko sam ja i što znači moj život, što li kuća oca mojega u Izraelu da budem kraljev zet?« ¹⁹ I kad dođe vrijeme da Šaulova kći Meraba pođe za Davida, dadoše je za ženu Adrielu iz Mehole.
²⁰ Ali je Davida ljubila Šaulova kći Mikala; kad su to javili Šaulu, bilo mu je pravo. ²¹ Reče on u sebi: »Dat ću mu je, ali će mu ona biti zamka i ruka filistejska dići će se na njega.« (Šaul je po drugi put rekao Davidu: »Danas ćeš mi biti zet.«) ²² Tada Šaul zapovjedi svojim slugama ovako: »Razgovarajte se s Davidom tajno i recite mu: ‘Gle, omilio si kralju i svi te njegovi dvorani vole; zato budi kraljev zet.’« ²³ I Šaulove sluge ponoviše te riječi Davidu, ali im David odgovori: »Zar je u vašim očima malenkost postati kraljev zet? Ja sam samo siromah i mali čovjek!« ²⁴ Šaulove sluge dojaviše to Šaulu govoreći: »Evo riječi što ih je rekao David.« ²⁵ A Šaul odgovori: »Ovako recite Davidu: ‘Kralj ne traži nikakva ženidbenog dara, nego samo sto filistejskih obrezaka da se osveti kraljevim neprijateljima.’« Šaul mišljaše da će tako Davida gurnuti u ruke Filistejcima.
²⁶ Šaulove sluge dojaviše te riječi Davidu, a njemu bijaše po volji da postane kraljev zet. Još prije nego što je isteklo vrijeme, ²⁷ spremi se David i krenu sa svojim ljudima te ubi Filistejcima dvije stotine ljudi; i donese njihove obreske i predade ih kralju na broj da bi postao njegov zet. Tada mu Šaul dade svoju kćer Mikalu za ženu.
²⁸ Šaul je jasno vidio da je Jahve s Davidom i da ga ljubi sav dom Izraelov. ²⁹ I Šaul se još većma poboja Davida i posta neprijatelj Davidu zauvijek. ³⁰ A filistejski su knezovi izlazili u boj, ali koliko su god puta izlazili, David je imao više uspjeha nego svi Šaulovi dvorani. I tako ime njegovo posta vrlo slavno.