¹

Davidova oporuka i smrt

Kad su se dani Davidovi približavali svome svršetku, zapovjedi David svome sinu Salomonu: ² »Sada polazim na put sviju smrtnika. Ti budi hrabar i pokaži se čovjekom! ³ Slušaj naredbe Jahve, Boga svoga, idi njegovim stazama, drži se njegovih zakona, zapovijedi, naredaba i njegovih pouka, kako je napisano u Zakonu Mojsijevu, da bi uspio u svemu što poduzmeš i svagdje kamo se okreneš; ⁴ da bi Jahve ispunio svoje obećanje koje mi je dao: ‘Ako sinovi tvoji budu pazili na svome putu, vjerno hodeći preda mnom, svim srcem svojim i svom dušom svojom, uvijek će jedan od njih sjediti na prijestolju Izraelovu.’
⁵ I sam znaš što mi je učinio Joab, sin Sarvijin, kako je učinio obojici vojskovođa Izraelovih: Abneru, sinu Nerovu, i Amasi, sinu Jeterovu, kad ih je ubio i time prolio krv u miru kao u ratu te omastio krvlju pojas oko bokova svojih i obuću na nogama svojim. ⁶ Ti postupi po svom razboru i ne daj da mu sijeda kosa mirno počine u podzemlju. ⁷ A sinovima Barzilaja Gileađanina vrati ljubav: neka budu među onima koji jedu za tvojim stolom jer su mi pomogli kad sam bježao pred tvojim bratom Abšalomom. ⁸ Pred sobom imaš Šimeja, sina Gerina, Benjaminovca iz Bahurima, koji me užasnim kletvama proklinjao onoga dana kad sam bježao u Mahanajim. Ali mi je on sišao ususret na Jordan i zakleh mu se Jahvom: ‘Neću te pogubiti mačem.’ ⁹ Ali mu ti toga ne opraštaj, jer si čovjek razborit, i već ćeš znati kako treba da postupiš te mu sijedu kosu s krvlju u podzemlje spremiš.«
¹⁰ I potom počinu David kraj otaca svojih i bî pokopan u Davidovu gradu. ¹¹ David je kraljevao nad Izraelom četrdeset godina: u Hebronu je kraljevao sedam godina, u Jeruzalemu je kraljevao trideset i tri godine.
¹² Salomon sjede na prijestolje Davida, svoga oca, i njegova se vlast veoma učvrsti.
¹³

Adonijina smrt

Ali Adonija, sin Hagitin, dođe Bat-Šebi, majci Salomonovoj, i pade ničice pred njom. Ona ga upita: »Je li miroljubiv tvoj dolazak?« On odgovori: »Jest, miroljubiv je.« ¹⁴ I nastavi: »Imam ti nešto reći.« Ona reče: »Govori.« ¹⁵ Tada će on: »Znaš i sama da je kraljevstvo pripadalo meni i da je sav Izrael očekivao da ću ja biti kralj. Ali mi je kraljevstvo izmaklo i pripalo je mome bratu, jer mu ga je Jahve namijenio. ¹⁶ Ja te sada samo jedno molim: nemoj me odbiti.« Ona reče: »Govori.« ¹⁷ A on nastavi: »Reci, molim te, kralju Salomonu – jer tebe neće odbiti – neka mi dade za ženu Abišagu Šunamku!« ¹⁸ A Bat-Šeba odgovori: »Dobro, govorit ću kralju o tebi.«
¹⁹ Kada, dakle, uđe Bat-Šeba kralju Salomonu da govori o Adoniji, ustade kralj i pođe joj ususret, pokloni se pred njom, zatim sjede na svoje prijestolje i zapovjedi te namjestiše sjedalicu za kraljicu majku, i ona mu sjede s desne strane. ²⁰ Tada mu reče: »Nešto bih zaiskala od tebe, nemoj me odbiti.« Kralj joj odgovori: »Traži, majko, jer te neću odbiti.« ²¹ Ona nastavi: »Neka se dade Abišaga Šunamka tvome bratu Adoniji za ženu.« ²² Kralj Salomon odgovori i reče svojoj majci: »Zašto tražiš Abišagu Šunamku za Adoniju? Traži odmah i kraljevstvo za njega! Jer on je moj stariji brat, a uz njega je svećenik Ebjatar i Joab, sin Sarvijin!« ²³ Tada se kralj Salomon zakle Jahvom: »Neka mi Bog učini ovo zlo i neka mi doda drugo ako Adonija nije to izrekao danas po cijenu svoga života! ²⁴ Živoga mi Jahve, koji me potvrdio i posadio na prijestolje oca moga Davida i koji mi je dao dom kako je obećao: još danas će Adonija umrijeti.«
²⁵ I kralj Salomon posla Benaju, sina Jojadina, koji ga udari te Adonija umrije.
²⁶

Sudbina Ebjatara i Joaba

Svećeniku Ebjataru kralj zatim naredi: »Idi u Anatot na svoj posjed. Zaslužio si smrt, ali te neću pogubiti danas jer si nosio Jahvin kovčeg pred ocem mojim Davidom i podijelio si sve patnje s mojim ocem.« ²⁷ I Salomon isključi Ebjatara iz svećenstva Jahvina da tako ispuni Jahvinu riječ koju je izrekao protiv doma Elijeva u Šilu.
²⁸ Kada je glas stigao Joabu – Joab bijaše pristao uz Adoniju, premda se nije priključio Abšalomu – on uteče u Šator Jahvin i uhvati se za rogove žrtvenika. ²⁹ I dojaviše kralju Salomonu: »Joab je pobjegao u Šator Jahvin, eno ga pokraj žrtvenika.« Tada Salomon poruči Joabu: »Što se držiš žrtvenika?« Joab odgovori: »Uplašio sam se tebe i pobjegao sam pred Jahvu.« Tada Salomon naredi Benaji, sinu Jojadinu: »Idi i ubij ga!«
³⁰ Benaja ode u Šator Jahvin i reče Joabu: »Po naredbi kraljevoj: iziđi!« On odgovori: »Neću, želim ovdje umrijeti!« Benaja javi kralju: »Eto što mi je rekao Joab i što mi je odgovorio.«
³¹ Kralj mu reče: »Učini kako je rekao: ubij ga, zatim pokopaj. Tako ćeš danas skinuti s mene i doma oca moga nevinu krv koju je Joab prolio. ³² Jahve će učiniti da krv njegova padne na njegovu glavu, jer je ubio dva čovjeka pravednika i bolja od sebe; ubio ih je mačem bez znanja moga oca Davida: Abnera, sina Nerova, vođu vojske Izraelove, i Amasu, sina Jeterova, vojvodu judejskoga. ³³ Neka njihova krv padne na glavu Joaba i njegova potomstva dovijeka, a Davidu, njegovu potomstvu, vladalačkoj kući i prijestolju neka od Jahve bude trajan mir.«
³⁴ I ode Benaja, sin Jojadin, obori se na Joaba i usmrti ga. Pokopali su Joaba u njegovu domu u pustinji. ³⁵ Mjesto njega postavi kralj na čelo vojske Benaju, sina Jojadina, a na mjesto Ebjatara postavi svećenika Sadoka.
³⁶

Šimejev neposluh i smrt

Salomon pozva Šimeja i reče mu: »Sagradi sebi kuću u Jeruzalemu: tu stanuj, i nikamo odatle ne izlazi. ³⁷ Onoga dana kad iziđeš i prijeđeš potok Kidron, znaj dobro da ćeš umrijeti. Krv tvoja na glavu tvoju.« ³⁸ Šimej odgovori kralju: »Dobro. Kako moj gospodar kralj kaže, tako će učiniti sluga tvoj.« I Šimej dugo življaše u Jeruzalemu.
³⁹ Ali poslije tri godine dogodi se te Šimeju pobjegoše dvojica slugu k Akišu, sinu Maakinu, kralju gatskom. I dojaviše Šimeju: »Eno ti slugu u Gatu.« ⁴⁰ Tada usta Šimej, osedla magarca i ode u Gat, k Akišu, da traži svoje sluge. I vratio se Šimej i doveo svoje sluge iz Gata. ⁴¹ I javiše Salomonu: »Šimej otišao iz Jeruzalema u Gat i vratio se.«
⁴² Kralj pozva Šimeja i reče mu: »Nisam li ti se zakleo Jahvom i strogo te opomenuo: ‘Onoga dana kad budeš izišao i pošao bilo kamo, znaj dobro da ćeš umrijeti!’ A ti si mi tada odgovorio: ‘Dobra je riječ koju sam čuo.’ ⁴³ Zašto nisi održao zakletvu Jahvinu i zapovijed koju sam ti dao?« ⁴⁴ Još reče kralj Šimeju: »Ti znaš sve zlo koje si učinio mome ocu Davidu. Tvoje je srce toga svjesno. Jahve neka učini da se tvoja zloća obori na tvoju glavu. ⁴⁵ A blagoslovljen je kralj Salomon, i prijestolje će Davidovo biti čvrsto pred Jahvom dovijeka.«
⁴⁶ I zapovjedi kralj Benaji, sinu Jojadinu, te on iziđe i udari Šimeja i tako Šimej umrije.
Tako se učvrstilo kraljevstvo u ruci Salomonovoj.