¹

Spasitelj svijeta objavljuje se Samarijancima

Kad Gospodin dozna da su farizeji dočuli kako on, Isus, okuplja i krsti više učenika nego Ivan – ² iako zapravo nije krstio sam Isus, nego njegovi učenici – ³ ode iz Judeje i ponovno se vrati u Galileju.
⁴ Morao je proći kroza Samariju. ⁵ Dođe dakle u samarijski grad koji se zove Sihar, blizu imanja što ga Jakov dade svojemu sinu Josipu. ⁶ Ondje bijaše zdenac Jakovljev.
Isus je umoran od puta sjedio na zdencu. Bila je otprilike šesta ura. ⁷ Dođe neka žena Samarijanka zahvatiti vode. Kaže joj Isus: »Daj mi piti!« ⁸ Njegovi učenici bijahu otišli u grad kupiti hrane. ⁹ Kaže mu na to Samarijanka: »Kako ti, Židov, išteš piti od mene, Samarijanke?« Jer Židovi se ne druže sa Samarijancima. ¹⁰ Isus joj odgovori:
»Kad bi znala dar Božji
i tko je onaj koji ti veli:
‘Daj mi piti’,
ti bi u njega zaiskala
i on bi ti dao vode žive.«

¹¹ Odvrati mu žena: »Gospodine, ta nemaš ni čime bi zahvatio, a zdenac je dubok. Otkuda ti dakle voda živa? ¹² Zar si ti možda veći od oca našeg Jakova koji nam dade ovaj zdenac i sam je iz njega pio, a i sinovi njegovi i stada njegova?« ¹³ Odgovori joj Isus:
»Tko god pije ove vode,
opet će ožednjeti.
¹⁴ A tko bude pio vode koju ću mu ja dati,
ne, neće ožednjeti nikada:
voda koju ću mu ja dati
postat će u njemu izvorom vode
koja struji u život vječni.«

¹⁵ Kaže mu žena: »Gospodine, daj mi te vode da ne žeđam i da ne moram dolaziti ovamo zahvaćati.« ¹⁶ Nato joj on reče: »Idi i zovni svoga muža pa se vrati ovamo.« ¹⁷ Odgovori mu žena: »Nemam muža.« Kaže joj Isus: »Dobro si rekla: ‘Nemam muža!’ ¹⁸ Pet si doista muževa imala, a ni ovaj koga sada imaš nije ti muž. To si po istini rekla.« ¹⁹ Kaže mu žena: »Gospodine, vidim da si prorok. ²⁰ Naši su se očevi klanjali na ovome brdu, a vi kažete da je u Jeruzalemu mjesto gdje se treba klanjati.« ²¹ A Isus joj reče:
»Vjeruj mi, ženo, dolazi čas
kad se nećete klanjati Ocu
ni na ovoj gori ni u Jeruzalemu.
²² Vi se klanjate onome što ne poznate,
a mi se klanjamo onome što poznamo
jer spasenje dolazi od Židova.
²³ Ali dolazi čas – sada je! –
kad će se istinski klanjatelji klanjati Ocu
u duhu i istini
jer takve upravo klanjatelje traži Otac.
²⁴ Bog je duh
i koji se njemu klanjaju,
u duhu i istini treba da se klanjaju.«

²⁵ Kaže mu žena: »Znam da ima doći Mesija zvani Krist – Pomazanik. Kad on dođe, objavit će nam sve.« ²⁶ Kaže joj Isus: »Ja sam, ja koji s tobom govorim!«
²⁷ Uto dođu njegovi učenici pa se začude što razgovara sa ženom. Nitko ga ipak ne zapita: »Što tražiš?« ili: »Što razgovaraš s njom?«
²⁸ Žena ostavi svoj krčag pa ode u grad i reče ljudima: ²⁹ »Dođite da vidite čovjeka koji mi je kazao sve što sam počinila. Da to nije Krist?« ³⁰ Oni iziđu iz grada te se upute k njemu. ³¹ Učenici ga dotle nudili: »Učitelju, jedi!« ³² A on im reče: »Hraniti mi se valja jelom koje vi ne poznajete.« ³³ Učenici se nato zapitkivahu: »Da mu nije tko donio jesti?« ³⁴ Kaže im Isus:
»Jelo je moje
vršiti volju onoga koji me posla
i dovršiti djelo njegovo.
³⁵ Ne govorite li vi:
‘Još četiri mjeseca i evo žetve?’
Gle, kažem vam,
podignite oči svoje i pogledajte polja:
već se bjelasaju za žetvu.
³⁶ Žetelac već prima plaću,
sabire plod za vječni život
da se sijač i žetelac zajedno raduju.
³⁷ Tu se obistinjuje izreka:
‘Jedan sije, drugi žanje.’
³⁸ Ja vas poslah žeti
ono oko čega se niste trudili;
drugi su se trudili,
a vi ste ušli u trud njihov.«

³⁹ Mnogi Samarijanci iz onoga grada povjerovaše u njega zbog riječi žene koja je svjedočila: »Kazao mi je sve što sam počinila.« ⁴⁰ Kad su dakle Samarijanci došli k njemu, moljahu ga da ostane u njih. I ostade ondje dva dana. ⁴¹ Tada ih je još mnogo više povjerovalo zbog njegove riječi ⁴² pa govorahu ženi: »Sada više ne vjerujemo zbog tvoga kazivanja; ta sami smo čuli i znamo: ovo je uistinu Spasitelj svijeta.«
⁴³

Isus liječi sina kraljeva službenika

Nakon dva dana ode odande u Galileju. ⁴⁴ Sam je Isus doduše izjavio da prorok nema časti u svom zavičaju. ⁴⁵ Kad je dakle stigao u Galileju, Galilejci ga lijepo primiše jer bijahu vidjeli što je sve učinio u Jeruzalemu za blagdana. Jer su i oni bili uzišli na blagdan.
⁴⁶ Dođe dakle ponovno u Kanu Galilejsku, gdje bijaše pretvorio vodu u vino. Ondje bijaše neki kraljevski službenik koji je imao bolesna sina u Kafarnaumu. ⁴⁷ Kad je čuo da je Isus došao iz Judeje u Galileju, ode k njemu pa ga moljaše da siđe i ozdravi mu sina jer već samo što nije umro. ⁴⁸ Nato mu Isus reče: »Ako ne vidite znamenja i čudesa, ne vjerujete!« ⁴⁹ Kaže mu kraljevski službenik: »Gospodine, siđi dok mi ne umre dijete.« ⁵⁰ Kaže mu Isus: »Idi, sin tvoj živi!«
Povjerova čovjek riječi koju mu reče Isus i ode. ⁵¹ Dok je on još silazio, pohite mu u susret sluge s viješću da mu sin živi. ⁵² Upita ih dakle za uru kad mu je krenulo nabolje. Rekoše mu: »Jučer oko sedme ure pustila ga ognjica.« ⁵³ Tada razabra otac da je to bilo upravo onog časa kad mu Isus reče: »Sin tvoj živi.« I povjerova on i sav dom njegov.
⁵⁴ Bijaše to drugo znamenje što ga učini Isus po povratku iz Judeje u Galileju.