2. POSLJEDNJA VEČERA – PROSLAVA SINA ČOVJEČJEGA
Isus pere noge učenicima
(Mt 23, 6–12; 10, 24–40; Lk 22, 24–28; 6, 40)Bijaše pred blagdan Pashe. Isus je znao da je došao njegov čas da prijeđe s ovoga svijeta Ocu, budući da je ljubio svoje, one u svijetu, do kraja ih je ljubio. 2 I za večerom je đavao već bio ubacio u srce Judi Šimuna Iškariotskoga da ga izda. 3 A Isus je znao da mu je Otac sve predao u ruke i da je od Boga izišao te da k Bogu ide pa 4 usta od večere, odloži haljine, uze ubrus i opasa se. 5 Nalije zatim vodu u praonik i počne učenicima prati noge i otirati ih ubrusom kojim je bio opasan.
6 Dođe tako do Šimuna Petra. A on će mu: »Gospodine! Zar ti da meni pereš noge?« 7 Odgovori mu Isus: »Što ja činim, ti sada ne znaš, ali shvatit ćeš poslije.« 8 Reče mu Petar: »Nećeš mi prati nogu nikada!« Isus mu odvrati: »Ako te ne operem, nećeš imati dijela sa mnom.« 9 Nato će mu Šimun Petar: »Gospodine, onda ne samo noge nego i ruke i glavu!« 10 Kaže mu Isus: »Tko je okupan, ne treba drugo da opere nego noge – i sav je čist! I vi ste čisti, ali ne svi!« 11 Jer znao je tko će ga izdati. Stoga je i rekao: »Niste svi čisti.«
12 Kad im dakle opra noge, uze svoje haljine, opet sjede i reče im: »Razumijete li što sam vam učinio? 13 Vi me zovete Učiteljem i Gospodinom. Pravo velite jer to i jesam! 14 Ako dakle ja – Gospodin i Učitelj – vama oprah noge, treba da i vi jedni drugima perete noge. 15 Primjer sam vam dao da i vi činite kao što ja vama učinih.«
16 »Zaista, zaista, kažem vam:
nije sluga veći od gospodara
niti poslanik od onoga koji ga posla.
17 Ako to znate, blago vama budete li tako i činili!«
18
Izdajica prokazan
(Mt 26, 20–25; Mk 14, 17–21; Lk 22, 21–23)»Ne govorim o svima vama! Ja znam koje izabrah! Ali – neka se ispuni Pismo: Koji blaguje kruh moj, petu na me podiže.«
19 »Već vam sada kažem,
prije negoli se dogodi,
da kad se dogodi
vjerujete da Ja jesam.
20 Zaista, zaista, kažem vam:
Tko primi onoga kojega ja šaljem,
mene prima.
A tko mene primi,
prima onoga koji je mene poslao.«
21 Rekavši to, potresen u duhu Isus posvjedoči: »Zaista, zaista, kažem vam:
jedan će me od vas izdati!«
22 Učenici se zgledahu među sobom u nedoumici o kome to govori. 23 A jedan od njegovih učenika – onaj kojega je Isus ljubio – bijaše za stolom Isusu do krila. 24 Šimun Petar dade mu znak i reče: »Pitaj tko je taj o kome govori.« 25 Ovaj se privine Isusu uz prsa i upita: »Gospodine, tko je taj?«
26 Isus odgovori: »Onaj je kome ja dadnem umočen zalogaj.« 27 Tada umoči zalogaj, uze ga i dade Judi Šimuna Iškariotskoga. Nakon zalogaja uđe u nj Sotona.
Nato mu Isus reče: »Što činiš, učini brzo!« 28 Nijedan od sustolnika nije razumio zašto mu je to rekao. 29 Budući da je Juda imao kesu, neki su mislili da mu je Isus rekao: »Kupi što nam treba za blagdan!« – ili neka poda nešto siromasima. 30 On dakle uzme zalogaj i odmah iziđe. A bijaše noć.
31
Rastanak: nova zapovijed
Pošto Juda iziđe, reče Isus:»Sada je proslavljen Sin Čovječji
i Bog se proslavio u njemu!
32 Ako se Bog proslavio u njemu,
i njega će Bog proslaviti u sebi,
i uskoro će ga proslaviti!
33 Dječice,
još sam malo s vama.
Tražit ćete me,
ali kao što rekoh Židovima,
kažem sada i vama:
kamo ja odlazim,
vi ne možete doći.
34 Zapovijed vam novu dajem:
ljubite jedni druge;
kao što sam ja ljubio vas
tako i vi ljubite jedni druge.
35 Po ovom će svi znati da ste moji učenici:
ako budete imali ljubavi jedni za druge.«
36
Isus i Petar
(Mt 26, 31–35; Mk 14, 17–31; Lk 22, 31–34)Kaže mu Šimun Petar: »Gospodine, kamo to odlaziš?« Isus mu odgovori: »Kamo ja odlazim, ti zasad ne možeš poći za mnom. No poći ćeš poslije.« 37 Nato će mu Petar: »Gospodine, a zašto sada ne bih mogao poći za tobom? Život ću svoj položiti za tebe!« 38 Odgovori Isus: »Život ćeš svoj položiti za mene? Zaista, zaista, kažem ti: Pijetao neće zapjevati dok me triput ne zatajiš.«