¹

Uništenje Izraelovih kumira

Bujna je loza bio Izrael, rod bogat ona je nosila.
I što mu je više rodilo plodova,
to je više umnažao žrtvenike;
što mu je bogatija zemlja bila,
to je kićenije dizao stupove.
² Srce je njihovo prijevarno,
okajat će to oni!
Porušit će im On žrtvenike,
polomiti stupove njihove.

³ Kazat će tada: »Mi kralja nemamo
jer se Jahve bojali nismo.
Ta čemu bi nam bio kralj?«
⁴ Riječi prosiplju,
lažno se kunu,
sklapaju saveze;
a právo cvate k’o otrovno bilje
u brazdama polja.
⁵ Za tele betavensko
strepe stanovnici Samarije;
da, zbog njega tuguje narod njegov,
svećenici njegovi kukaju nad njim,
nad slavom njegovom jer je od njega prognana.
⁶ A njega samog odvući će u Asiriju
na dar velikome kralju.
Efrajima stid će spopasti,
crvenjet će se Izrael zbog svoje odluke.

⁷ Uništena je Samarija.
Njen kralj tek trunak je vodi na površju.
⁸ Bit će razorene sramne uzvišice,
grijeh Izraelov;
trnje će i čičak rasti
po žrtvenicima njihovim.
Tad će govoriti brdima: »Pokrijte nas!«
i bregovima: »Padnite na nas!«
⁹

Protiv Gibeje

Većma no u dane gibejske griješio si, Izraele!
A da se i ondje zaustaviše,
ne bi li ih zatekao rat kao bezakonike gibejske?
¹⁰ Kako mi se svidi, kaznit ću ih:
sabrat će se protiv njih narodi
da ih za dvostruko kazne bezakonje.
¹¹

Prijetnje i poziv na obraćenje

Efrajim je junica dobro naučena
koja rado vrše;
šiju ću joj lijepu ujarmiti,
upregnut ću Efrajima.
Juda će orati,
Jakov branat’.
¹² Sijte pravednost,
požet ćete ljubav;
krčite zemlje nove:
vrijeme je da Jahvu tražite
dok ne dođe
i podaždi vam pravdom.
¹³

Prijetnja ratom

Orali ste bezbožnost,
želi bezakonje,
jeli plod prijevare.
Pouzdao si se u kola svoja
i u mnoštvo svojih ratnika,
¹⁴ zato će se vika bojna
razlijegati tvojim gradovima
i sve će ti tvrđe biti razorene
k’o što Šalman razori Bet Arbel
u dan ratni,
kada mater smrskaše na sinovima.
¹⁵ Evo što vam Betel učini
jer ste u zlu ogrezli:
u zoru će zavijek nestati
kralja Izraelova!