Čudo sa sjekirom
Proročki sinovi rekoše Elizeju: »Gle, tijesan nam je prostor u tebe. 2 Nego da odemo do Jordana, pa da svaki ondje uzmemo po brvno i načinimo sebi ondje prebivalište.« On odgovori: »Idite.« 3 Jedan od njih reče mu: »Udostoj se poći sa svojim slugama.« On odgovori: »Hoću.« 4 I pođe s njima. Kad su stigli do Jordana, uzeše sjeći drva. 5 A dok je jedan od njih tesao gredu, pade mu sjekira u vodu i on povika: »Jao, gospodaru! I još je bila posuđena!« 6 A čovjek Božji upita ga: »Gdje je pala?« Onaj mu pokaza mjesto. Tada on odsiječe komad drveta, baci ga na ono mjesto i učini da sjekira ispliva. 7 I reče: »Izvadi je!« I čovjek pruži ruku te je uze.8
4. ARAMEJSKI RATOVI
Elizej zarobljuje dio aramejske vojske
Aramejski kralj bio u ratu s Izraelom. Posavjetovao se sa svojim časnicima i rekao: »Podignite šatore na tome mjestu.« 9 Ali Elizej poruči izraelskom kralju: »Čuvaj se onoga mjesta jer su se Aramejci ondje utaborili.« 10 I kralj izraelski upozori ljude na mjesto za koje mu je rekao čovjek Božji. On je upozoravao i kralj se čuvao; a bilo je to više puta.11 Srce aramejskog kralja uznemiri se zbog toga, pa on pozva svoje časnike te ih upita: »Nećete li mi reći tko od naših drži s kraljem Izraelovim?« 12 Jedan od časnika odgovori: »Ne, gospodaru kralju. Elizej, prorok Izraelov, otkriva izraelskom kralju riječi koje kazuješ u svojoj spavaonici.« 13 On reče: »Idite i pogledajte gdje je, pa ću već poslati da ga uhvate.« I javiše mu: »Eno ga u Dotanu.« 14 Tada kralj posla onamo konje, kola i jake čete. Oni stigoše noću i opkoliše grad.
15 Ujutro, ustavši, čovjek Božji iziđe, a to oko grada stoji vojska s konjima i kolima! Njegov mu momak reče: »Ah, gospodaru moj, što nam je činiti?« 16 A on odgovori: »Ne boj se jer ih ima više s nama nego s njima.« 17 I Elizej se pomoli ovako: »Jahve, otvori mu oči da vidi!« I Jahve otvori oči momku i on vidje: gora oko Elizeja sva prekrivena ognjenim konjima i kolima!
18 Kad su Aramejci sišli prema njemu, Elizej se ovako pomoli Jahvi: »Udari sljepoćom ove ljude!« I na riječ Elizejevu udari ih sljepoćom. 19 Elizej im reče: »Nije ovo put i nije ovo grad. Pođite za mnom, ja ću vas odvesti čovjeku koga tražite.« Ali ih odvede u Samariju. 20 Kad su ulazili u Samariju, Elizej reče: »Jahve, otvori ovima oči da progledaju.« Jahve im otvori oči i oni vidješe da su usred Samarije!
21 Kad ih vidje kralj Izraela, reče Elizeju: »Treba li ih poubijati, oče moj?« 22 A on odgovori: »Nemoj ih ubiti. Zar ćeš ubiti one koje nisi zarobio svojim lûkom i mačem? Ponudi im kruha i vode; neka jedu i piju i neka se vrate svome gospodaru.« 23 Kralj im priredi veliku gozbu. Pošto su jeli i pili, otpusti ih. I vratiše se svome gospodaru. I tako aramejski pljačkaši nisu više zalazili na izraelsko tlo.
24
Glad u opkoljenoj Samariji
Dogodi se poslije toga te aramejski kralj Ben-Hadad skupi svu svoju vojsku i uzađe i opkoli Samariju. 25 I nasta velika glad u Samariji, a opsada potraja toliko da je magareća glava stajala osamdeset šekela srebra, a četvrt kabla golubinje nečisti pet šekela srebra.26 Kada je kralj prolazio po zidinama, neka mu žena vikne: »Pomozi, gospodaru kralju!« 27 On odgovori: »Neka ti pomogne Jahve! Kako ću ti ja pomoći? Nečim s gumna ili iz tijeska?« 28 Još joj kralj reče: »Što ti je?« Ona odgovori: »Ova mi je žena rekla: ‘Daj svoga sina da ga pojedemo danas, a sutra ćemo pojesti moga!’ 29 Skuhale smo moga sina i pojele ga. A sutradan rekoh joj: ‘Daj svoga sina da ga pojedemo.’ Ali je ona sakrila svoga sina.« 30 Kada je kralj čuo riječi te žene, razdrije na sebi haljine. I kad je išao po zidinama, narod vidje da mu je na tijelu kostrijet. 31 I reče tada kralj: »Neka mi Bog učini ovo zlo i doda drugo ako glava Elizeja, sina Šafatova, ostane danas na njegovim ramenima!«
32