¹

Vinogradari ubojice

(Mt 21, 33–46; Lk 20, 9–19)
I uze im zboriti u prispodobama: »Čovjek vinograd posadi, ogradom ogradi, iskopa tijesak i kulu podiže pa ga iznajmi vinogradarima i otputova. ² I u svoje vrijeme posla vinogradarima slugu da od njih uzme dio uroda vinogradarskoga. ³ A oni ga pograbiše, istukoše i otposlaše praznih ruku. ⁴ I opet posla k njima drugog slugu: i njemu razbiše glavu i izružiše ga. ⁵ Trećega također posla: njega ubiše. Tako i mnoge druge: jedne istukoše, druge pobiše.«
⁶ »Još jednoga imaše, sina ljubljenoga. Njega naposljetku posla k njima misleći: ‘Poštovat će sina moga.’ ⁷ Ali ti vinogradari među sobom rekoše: ‘Ovo je baštinik! Hajde da ga ubijemo i baština će biti naša.’ ⁸ I pograbe ga, ubiju i izbace iz vinograda.«
⁹ »Što li će učiniti gospodar vinograda? Doći će i pobiti te vinogradare i dati vinograd drugima.

¹⁰ Niste li čitali ovo Pismo:
Kamen što ga odbaciše graditelji
postade kamen zaglavni.
¹¹ Gospodnje je to djelo –
kakvo čudo u očima našim!«

¹² I tražili su da ga uhvate, ali se pobojaše mnoštva. Razumješe da je protiv njih izrekao prispodobu pa ga ostave i odu.
¹³

Porez caru

(Mt 22, 15–22; Lk 20, 20–26)
I pošalju k njemu neke od farizeja i herodovaca da ga uhvate u riječi. ¹⁴ Oni dođu i kažu mu: »Učitelju, znamo da si istinit i ne mariš tko je tko jer nisi pristran, nego po istini učiš putu Božjemu. Je li dopušteno dati porez caru ili nije? Da damo ili da ne damo?« ¹⁵ A on im reče prozirući njihovo licemjerje: »Što me iskušavate? Donesite mi denar da vidim!« ¹⁶ Oni doniješe. I reče im: »Čija je ovo slika i natpis?« A oni će mu: »Carev.« ¹⁷ A Isus im reče: »Caru podajte carevo, a Bogu Božje!« I divili su mu se.
¹⁸

Uskrsnuće mrtvih

(Mt 22, 23–33; Lk 20, 27–40)
Dođu k njemu saduceji, koji vele da nema uskrsnuća, i upitaju ga: ¹⁹ »Učitelju, Mojsije nam napisa: Umre li čiji brat i ostavi ženu, a ne ostavi djeteta, neka njegov brat uzme tu ženu te podigne porod bratu svomu. ²⁰ Sedmorica braće bijahu. Prvi uze ženu i umrije ne ostavivši poroda. ²¹ I drugi je uze te umrije ne ostavivši poroda. I treći jednako tako. ²² I sedmorica ne ostaviše poroda. Najposlije i žena umrije. ²³ Komu će biti žena o uskrsnuću, kad uskrsnu? Jer sedmorica su je imala za ženu.«
²⁴ Reče im Isus: »Niste li u zabludi zbog toga što ne razumijete Pisama ni sile Božje? ²⁵ Ta kad od mrtvih ustaju, niti se žene niti udavaju, nego su kao anđeli na nebesima. ²⁶ A što se tiče mrtvih, da ustaju, niste li čitali u knjizi Mojsijevoj ono o grmu, kako Mojsiju reče Bog: Ja sam Bog Abrahamov i Bog Izakov i Bog Jakovljev? ²⁷ Nije on Bog mrtvih, nego živih. Uvelike se varate.«
²⁸

Najveća zapovijed

(Mt 22, 34–40; Lk 10, 25–28)
Tada pristupi jedan od pismoznanaca koji je slušao njihovu raspravu. Vidjevši da im je dobro odgovorio, upita ga: »Koja je zapovijed prva od sviju?« ²⁹ Isus odgovori: »Prva je: Slušaj, Izraele! Gospodin Bog naš Gospodin je jedini. ³⁰ Zato ljubi Gospodina Boga svojega iz svega srca svojega, i iz sve duše svoje, i iz svega uma svoga, i iz sve snage svoje!«
³¹ »Druga je: Ljubi svoga bližnjega kao sebe samoga. Nema druge zapovijedi veće od tih.«
³² Nato će mu pismoznanac: »Dobro, učitelju! Po istini si kazao: On je jedini, nema drugoga osim njega. ³³ Njega ljubiti iz svega srca, iz svega razuma i iz sve snage i ljubiti bližnjega kao sebe samoga – više je nego sve paljenice i žrtve.«
³⁴ Kad Isus vidje kako je pametno odgovorio, reče mu: »Nisi daleko od kraljevstva Božjega!« I nitko se više nije usuđivao pitati ga.
³⁵

Krist, Sin i Gospodin Davidov

(Mt 22, 41–46; Lk 20, 41–44)
A naučavajući u Hramu, uze Isus govoriti: »Kako pismoznanci kažu da je Krist sin Davidov? ³⁶ A sam David reče u Duhu Svetome:
Reče Gospod Gospodinu mojemu:
‘Sjedi mi zdesna
dok ne položim neprijatelje tvoje
za podnožje nogama tvojim!’

³⁷ Sam ga David zove Gospodinom. Kako mu je onda sin?«

Isusov sud o pismoznancima

(Mt 23, 1–36; Lk 20, 45–47)
Silan ga je svijet s užitkom slušao. ³⁸ A on im u pouci svojoj govoraše: »Čuvajte se pismoznanaca, koji rado idu u dugim haljinama, vole pozdrave na trgovima, ³⁹ prva sjedala u sinagogama i pročelja na gozbama; ⁴⁰ proždiru kuće udovičke, još pod izlikom dugih molitava. Stići će ih to oštrija osuda!«
⁴¹

Udovičin novčić

(Lk 21, 1–4)
Potom sjede nasuprot riznici te promatraše kako narod baca sitniš u riznicu. Mnogi bogataši bacahu mnogo. ⁴² Dođe i neka siromašna udovica i baci dva novčića, to jest jedan kvadrant. ⁴³ Tada dozove svoje učenike i reče im: »Doista, kažem vam, ova je sirota udovica ubacila više od svih koji ubacuju u riznicu. ⁴⁴ Svi su oni zapravo ubacili od svoga suviška, a ona je od svoje sirotinje ubacila sve što je imala, sav svoj žitak.«