¹

Odakle Isusu vlast?

(Mt 21, 23–27; Mk 11, 27–33)
Jednog dana dok je naučavao narod u Hramu i naviještao evanđelje, ispriječe se glavari svećenički i pismoznanci sa starješinama ² pa mu dobace: »Reci nam kojom vlašću to činiš ili tko ti dade tu vlast?« ³ On odgovori: »Upitat ću i ja vas. Recite mi: ⁴ krst Ivanov bijaše li od Neba ili od ljudi?« ⁵ A oni smišljahu među sobom: »Reknemo li ‘od Neba’, odvratit će ‘Zašto mu ne povjerovaste?’ ⁶ A reknemo li ‘od ljudi’, sav će nas narod kamenovati. Ta uvjeren je da je Ivan prorok.« ⁷ I odgovore da ne znaju odakle. ⁸ I Isus reče njima: »Ni ja vama neću kazati kojom vlašću ovo činim.«
⁹

Vinogradari ubojice

(Mt 21, 33–46; Mk 12, 1–12)
Zatim uze narodu kazivati ovu prispodobu: »Čovjek posadi vinograd, iznajmi ga vinogradarima i otputova na dulje vrijeme.«
¹⁰ »Kada dođe doba, posla slugu vinogradarima da mu dadnu od uroda vinogradskoga. No vinogradari ga istukoše i otposlaše praznih ruku. ¹¹ Nato on posla drugoga slugu. Ali oni i toga istukoše, izružiše i otposlaše praznih ruku. ¹² Posla i trećega. A oni i njega izraniše i izbaciše.«
¹³ »Nato reče gospodar vinograda: ‘Što da učinim? Poslat ću im sina svoga ljubljenoga. Njega će valjda poštovati.’ ¹⁴ Ali kada ga vinogradari ugledaju, stanu među sobom umovati: ‘Ovo je baštinik. Ubijmo ga da baština bude naša.’ ¹⁵ Izbaciše ga iz vinograda i ubiše.«
»Što će dakle učiniti s njima gospodar vinograda? ¹⁶ Doći će i pogubiti te vinogradare i dati vinograd drugima.« Koji ga slušahu rekoše: »Bože sačuvaj!« ¹⁷ A on ih ošinu pogledom i reče: »A što ono piše: Kamen što ga odbaciše graditelji
postade kamen zaglavni?
¹⁸ Tko god padne na taj kamen, smrskat će se, a na koga on padne, satrt će ga.«
¹⁹ Pismoznanci i glavari svećenički gledahu da istog časa stave ruke na nj, ali se pobojaše naroda. Dobro razumješe da o njima kaza tu prispodobu.
²⁰

Porez caru

(Mt 22, 15–22; Mk 12, 13–17)
Vrebajući na nj, poslaše uhode koji su se pravili pravednicima da ga uhvate u riječi pa da ga predaju oblasti i vlasti upraviteljevoj. ²¹ Upitaše ga dakle: »Učitelju, znamo da pravo zboriš i naučavaš te nisi pristran, nego po istini učiš putu Božjem. ²² Je li nam dopušteno dati porez caru ili nije?« ²³ Proničući njihovu lukavost, reče im: ²⁴ »Pokažite mi denar.« »Čiju ima sliku i natpis?« ²⁵ A oni će: »Carevu.« On im reče: »Stoga dajte caru carevo, a Bogu Božje.«
²⁶ I ne mogoše ga uhvatiti u riječi pred narodom, nego umuknuše zadivljeni njegovim odgovorom.
²⁷

Uskrsnuće mrtvih

(Mt 22, 23–33; Mk 12, 18–27)
Pristupe mu neki od saduceja, koji niječu uskrsnuće. Upitaše ga: ²⁸ »Učitelju! Mojsije nam napisa: Umre li bez djece čiji brat koji imaše ženu, neka njegov brat uzme tu ženu te podigne porod bratu svomu. ²⁹ Bijahu tako sedmorica braće. Prvi se oženi i umrije bez djece. ³⁰ Drugi uze njegovu ženu, ³¹ onda treći; i tako redom sva sedmorica pomriješe ne ostavivši djece. ³² Naposljetku umrije i žena. ³³ Kojemu će dakle od njih ta žena pripasti o uskrsnuću? Jer sedmorica su je imala za ženu.«
³⁴ Reče im Isus: »Djeca se ovog svijeta žene i udaju. ³⁵ No oni koji se nađoše dostojni onog svijeta i uskrsnuća od mrtvih niti se žene niti udaju. ³⁶ Zaista, ni umrijeti više ne mogu: anđelima su jednaki i sinovi su Božji jer su sinovi uskrsnuća.«
³⁷ »A da mrtvi ustaju, naznači i Mojsije kad u odlomku o grmu Gospodina zove Bogom Abrahamovim, Bogom Izakovim i Bogom Jakovljevim. ³⁸ A nije on Bog mrtvih, nego živih. Ta svi njemu žive!«
³⁹ Neki pismoznanci primijete: »Učitelju! Dobro si rekao!« ⁴⁰ I nisu se više usuđivali upitati ga bilo što.
⁴¹

Krist, Sin i Gospodin Davidov

(Mt 22, 41–46; Mk 12, 35–37)
A on im reče: »Kako kažu da je Krist sin Davidov? ⁴² Ta sâm David veli u Knjizi psalama:
Reče Gospod Gospodinu mojemu:
‘Sjedi mi zdesna
⁴³ dok ne položim neprijatelje tvoje
za podnožje nogama tvojim!’

⁴⁴ David ga dakle naziva Gospodinom. Kako mu je onda sin?«
⁴⁵

Isusov sud o pismoznancima

(Mt 23, 1–36; Mk 12, 38–40; Lk 11, 37–54)
I pred svim narodom reče svojim učenicima: ⁴⁶ »Čuvajte se pismoznanaca, koji rado hodaju u dugim haljinama, vole pozdrave na trgovima, prva sjedala u sinagogama i pročelja na gozbama, ⁴⁷ proždiru kuće udovičke, još pod izlikom dugih molitava. Stići će ih to oštrija osuda.«