¹

Pad Jerihona

A Jerihon stajaše silno utvrđen i zatvoren pred sinovima Izraelovim. Nitko nije izlazio niti je tko ulazio. ² Tada Jahve reče Jošui: »Evo, predajem ti u ruke Jerihon i kralja njegova s ratnicima. ³ Svi vi ratnici obiđite oko grada jedanput na dan. Tako činite šest dana. ⁴ A sedam svećenika neka nose pred Kovčegom sedam truba od ovnujskih rogova. Sedmoga dana obiđite sedam puta oko grada, a svećenici neka trube u trublje. ⁵ Pa kad otežući zatrube u rog ovnujski, neka sav narod, čim čuje glas trube, podigne silnu bojnu viku. I srušit će se gradski bedemi, a narod neka tada ulazi svaki odande gdje se nađe.«
⁶ Jošua, sin Nunov, pozva k sebi svećenike i reče im: »Uzmite Kovčeg saveza, a sedam svećenika neka ponese sedam truba od rogova ovnujskih pred Kovčegom Jahvinim.« ⁷ A narodu reče: »Pođite i obiđite oko grada, a ratnici neka idu pred Kovčegom Jahvinim.«
⁸ I bî kako je Jošua zapovjedio narodu. Pođe sedam svećenika noseći trube od rogova ovnujskih: trubili su u rogove, a Kovčeg Jahvin iđaše za njima. ⁹ Ratnici pođoše pred svećenicima koji su trubili u trube, a zalaznica krenu za Kovčegom. Stupali su tako dok se glas truba razlijegao.
¹⁰ A narodu bijaše zapovjedio Jošua govoreći: »Ne vičite i ne dajte glasa od sebe i nijedna riječ neka se ne čuje iz vaših usta dok vam ne kažem: ‘Vičite!’ Tada neka odjekne bojna vika.«
¹¹ I naredi da Kovčeg Jahvin obiđe jednom oko grada pa da se vrate u tabor i ondje prenoće. ¹² Sutradan urani Jošua, a svećenici ponesu Kovčeg saveza. ¹³ A sedam svećenika koji su nosili sedam truba od rogova ovnujskih pođu pred Kovčegom Jahvinim. Idući trubili su u trube, ratnici iđahu pred njima, a zalaznica pak za Kovčegom Jahvinim dok su trube odjekivale.
¹⁴ Tako i drugog dana obiđu jednom oko grada pa se vrate natrag u tabor. Tako su činili šest dana. ¹⁵ A sedmoga dana zorom ustanu i obiđu oko grada istim onakvim redom sedam puta. Samo su toga dana obišli oko grada sedam puta.
¹⁶

Jerihon – »herem« Jahvi

Za sedmog obilaska snažno zatrube svećenici u rogove, a Jošua reče narodu: »Kličite bojne poklike jer vam je Jahve predao grad! ¹⁷ Grad neka bude ‘herem’ Jahvi – uklet i predan uništenju sa svime što je u njemu. Samo bludnica Rahaba da ostane živa i svi koji budu s njom u kući, jer je ona sakrila uhode koje smo poslali. ¹⁸ A čuvajte se svega ukletog u gradu da i sami ne budete prokleti što ste uzeli ukleto, jer biste time navukli prokletstvo na tabor i unesrećili ga. ¹⁹ Zato sve srebro i zlato, sve bakreno i željezno posuđe neka bude posvećeno Jahvi i pohranjeno u riznicu.«
²⁰ Tada povika narod i odjeknuše trube. Kada se zaori glas truba i bojni povici naroda, padoše bedemi i narod prodrije u grad, svatko odande gdje se našao, i osvojiše ga. ²¹ I tada izvršiše kletvu ništeći oštricom mača sve što bijaše u gradu: muško i žensko, staro i mlado, volove, ovce i magarad.
²²

Rahabina kuća pošteđena

A onoj dvojici što su uhodili zemlju reče Jošua: »Idite u kuću one bludnice pa izvedite ženu sa svima njezinima, kako joj se zakleste.« ²³ I mladi ljudi, uhode, odoše te izvedoše Rahabu, njezina oca i njezinu majku, braću i svu rodbinu. Izvedoše sve njezine i smjestiše ih izvan izraelskog tabora.
²⁴ Spališe grad i sve što bijaše u njemu: uzeše samo srebro, zlato, mjedeno i željezno posuđe i staviše u riznicu doma Jahvina. ²⁵ Ali bludnicu Rahabu, svu njenu obitelj i sve njihovo poštedi Jošua. Ona ostade među Izraelcima sve do danas, jer je sakrila glasnike koje je poslao Jošua da uhode Jerihon.
²⁶ Tada izreče Jošua ovu kletvu:
»Proklet bio pred licem Jahvinim čovjek koji pokuša da ponovno gradi Jerihon: gradio mu temelje na svom prvencu, podizao mu vrata na svome mezimcu!«
²⁷ Jahve je bio s Jošuom te se pronio glas o njemu po svoj zemlji.