Online Biblija

Prva knjiga o Kraljevima

Pregled odabranog poglavlja

1

5. NOVI RAT S ARAMEJCIMA

Ahab poduzima pohod protiv Ramot Gileada

Tri je godine vladao mir; nije bilo rata između Aramejaca i Izraela. 2Treće godine Jošafat, kralj judejski, posjeti kralja izraelskoga. 3Kralj Izraela reče svojim dvoranima: »Znate li da je Ramot Gilead naš? A mi ne poduzimamo ništa da ga otmemo iz ruke aramejskog kralja.« 4Zatim reče Jošafatu: »Hoćeš li poći sa mnom na Ramot Gilead?« Jošafat odgovori kralju izraelskom: »Ja sam kao i ti, moj narod kao i tvoj, moji konji što i tvoji.«
5

Lažni proroci obećavaju uspjeh

Tada Jošafat reče kralju izraelskom: »De posavjetuj se najprije s Jahvom.« 6Tada kralj izraelski sakupi oko četiri stotine proroka i upita ih: »Mogu li zavojštiti na Ramot Gilead ili da se okanim toga?« Oni odgovoriše: »Idi, jer će ga Jahve predati kralju u ruke.« 7Ali Jošafat upita: »Ima li ovdje još koji prorok Jahvin da i njega upitamo?« 8Kralj izraelski odgovori Jošafatu: »Ima još jedan čovjek preko koga bismo mogli upitati Jahvu, ali ga ne podnosim jer mi ne prorokuje ništa dobro, nego samo zlo; to je Mihej, sin Jimlin.« A Jošafat reče: »Neka kralj ne govori tako!« 9Tada kralj izraelski dozva jednoga dvoranina i reče mu: »Brže dovedi Jimlina sina Miheja.«
10Izraelski kralj i judejski kralj Jošafat sjedili su svaki na svome prijestolju, u svečanim haljinama pred samarijskim vratima, a proroci proricali pred njima. 11Kenaanin sin Sidkija napravi sebi željezne rogove i reče: »Ovako govori Jahve: ‘Njima ćeš nabosti sve Aramejce dok ih ne uništiš.’« 12Tako su i svi drugi proroci proricali govoreći: »Idi na Ramot Gilead i uspjet ćeš: Jahve će ga predati kralju u ruke.«
13

Prorok Mihej proriče nesreću

Glasnik koji bijaše otišao da zove Miheja reče mu: »Eno, svi proroci složno proriču dobro kralju. Govori i ti kao jedan od njih i proreci mu uspjeh!« 14Ali Mihej odvrati: »Živoga mi Jahve, govorit ću ono što mi Jahve kaže!« 15Kad dođe pred kralja, upita ga kralj: »Miheju, da pođem u rat na Ramot Gilead ili da se okanim toga?« On odgovori: »Pođi! Uspjet ćeš: Jahve će ga dati u ruke kraljeve.« 16Ali mu kralj reče: »Koliko ću te puta zaklinjati da mi kažeš samo istinu u Jahvino ime?« 17Tada Mihej odgovori: »Sav Izrael vidim rasut po gorama
kao stado bez pastira.
I Jahve veli: ‘Nemaju više gospodara,
neka se u miru kući vrate.’«
18Tada izraelski kralj reče Jošafatu: »Nisam li ti rekao da mi neće proreći dobro, nego zlo!« 19A Mihej reče: »Zato čuj riječ Jahvinu: Vidio sam Jahvu gdje sjedi na svome prijestolju, a sva mu vojska nebeska stajaše zdesna i slijeva. 20Jahve upita: ‘Tko će zavesti Ahaba da otiđe i padne u Ramot Gileadu?’ Jedan reče ovo, drugi ono. 21Tada uđe jedan duh i stade pred Jahvu. ‘Ja ću ga’, reče, ‘zavesti.’ Jahve ga upita: ‘Kako?’ 22On odgovori: ‘Izaći ću i bit ću lažljiv duh u ustima svih njegovih proroka.’ Jahve reče: ‘Ti ćeš ga zavesti. I uspjet ćeš. Idi i učini tako!’ 23Tako je, evo, Jahve stavio lažljiva duha u usta svih ovih tvojih proroka, ali ti Jahve navješćuje zlo.«
24Tada pristupi Kenaanin sin Sidkija i udari Miheja po obrazu pitajući: »Zar je Jahvin duh napustio mene da bi s tobom govorio?« 25Mihej odgovori: »Vidjet ćeš onoga dana kad budeš bježao iz sobe u sobu da se sakriješ.« 26Tada izraelski kralj naredi: »Uhvati Miheja i odvedi ga gradskom zapovjedniku Amonu i kraljeviću Joašu. 27Reci im: Ovako veli kralj: ‘Bacite ovoga u tamnicu i držite ga na suhu kruhu i vodi dok se sretno ne vratim.’« 28Mihej reče: »Ako se doista sretno vratiš, onda Jahve nije govorio iz mene.« I nadoda: »Čujte, svi puci!«
29

Ahabova smrt kod Ramot Gileada

Izraelski kralj i judejski kralj Jošafat krenuše na Ramot Gilead. 30Izraelski kralj reče Jošafatu: »Ja ću se preobući i onda ući u boj, ali ti ostani u svojoj odjeći!« Izraelski se kralj preobuče i pođe u boj. 31Aramejski kralj naredi zapovjednicima bojnih kola: »Ne napadajte ni na maloga ni na velikoga, nego jedino na izraelskog kralja!« 32Kad zapovjednici bojnih kola ugledaše Jošafata, rekoše: »To je kralj izraelski!« I krenuše u boj prema njemu. A Jošafat povika. 33A kad zapovjednici bojnih kola vidješe da to nije izraelski kralj, okrenuše se od njega.
34Jedan nasumce odape luk i ustrijeli izraelskog kralja između nabora pojasa i oklopa. Kralj reče vozaču: »Okreni, izvedi me iz boja jer mi nije dobro.« 35Boj je onoga dana bio sve žešći, ali se kralj držao uspravno na bojnim kolima prema Aramejcima. A navečer umrije. Krv se iz rane izlila u kola. 36O zalasku sunčevu odjeknu glas taborom: »Svaki u svoj grad i svaki u svoju zemlju! 37Kralj je poginuo!« Otišli su u Samariju i pokopali kralja u Samariji. 38Njegova su kola oprali u samarijskom ribnjaku, psi su lizali njegovu krv i bludnice se ondje kupale, po riječi koju je rekao Jahve.
39

6. POSLIJE AHABOVE SMRTI

Svršetak Ahabova kraljevanja

Ostala povijest Ahabova, sve što je učinio, o kući od bjelokosti, o svim gradovima koje je sagradio, zar sve to nije zapisano u knjizi Ljetopisa kraljeva izraelskih? 40Ahab je počinuo sa svojim ocima, a njegov sin Ahazja zakralji se mjesto njega.
41

Jošafatovo kraljevanje u Judeji

Jošafat, sin Asin, postade kraljem Judeje četvrte godine kraljevanja Ahaba, kralja izraelskoga. 42Jošafatu bijaše trideset i pet godina kad se zakraljio; kraljevao je dvadeset i pet godina u Jeruzalemu; mati mu se zvala Azuba, a bila je kći Šilhijeva. 43Išao je sasvim putem oca Ase, ne skrećući s njega, nego čineći što je pravo u očima Jahvinim. 44Samo, uzvišice nisu bile uklonjene, narod je još prinosio klanice i kađenice na uzvišicama. 45Jošafat je bio u miru s izraelskim kraljem.
46Ostala povijest Jošafatova, pothvati koje je izveo i kako je vojevao, zar to nije zapisano u knjizi Ljetopisa kraljeva judejskih? 47Istrijebio je iz zemlje preostale bludnice, koje su se održale iz vremena njegova oca Ase. 48Nije bilo kralja u Edomu, nego je vladao namjesnik. 49Kralj Jošafat sagradi taršiško brodovlje da ide u Ofir po zlato, ali nije otišlo jer se brodovlje razbilo kod Esjon Gebera. 50Tada Ahazja, sin Ahabov, reče Jošafatu: »Neka moje sluge pođu s tvojim slugama na lađama.« Ali Jošafat to ne prihvati. 51Jošafat počinu sa svojim ocima i sahranjen bî u gradu Davida, svoga praoca. Na njegovo se mjesto zakraljio sin mu Joram.
52

Kralj izraelski Ahazja i prorok Ilija

Ahazja, sin Ahabov, postade kraljem Izraela u Samariji sedamnaeste godine Jošafatova kraljevanja Judejom i kraljevao je dvije godine nad Izraelom. 53On je činio što je zlo u očima Jahvinim i hodio je putem svoga oca i putem svoje majke i putem Jeroboama, sina Nebatova, koji je navodio Izraela na grijeh. 54Služio je Baalu i klanjao se pred njim. Srdio je Jahvu, Boga Izraelova, sasvim onako kako je činio njegov otac.