Dan Jahvin i sadašnja nesreća –
Uzbuna na dan Jahvin
Trubite u trubu na Sionu!
Dižite uzbunu na svetoj mi gori!Neka svi stanovnici zemlje dršću,
jer dolazi Jahvin dan.
Da, on je blizu.
2 Dan pun mraka i tmine,
dan oblačan i crn.
K’o zora po gorama se prostire
narod jak i mnogobrojan,
kakva ne bje nikad prije,
niti će ga igda biti
do vremena najdaljih.
3
Upadači
Pred njim oganj proždire,za njim plamen guta.
Zemlja je k’o vrt rajski pred njim,
a za njim pustinja tužna.
Ništa mu ne umiče.
4 Nalik su na konje,
jure poput konjanika.
5 Buče kao bojna kola,
po gorskim vrhuncima skaču,
pucketaju k’o plamen ognjeni kad strnjiku proždire,
kao vojska jaka u bojnome redu.
6 Pred njima narodi dršću
i svako lice problijedi.
7 Skaču k’o junaci,
k’o ratnici se na zidove penju.
Svaki ide pravo naprijed,
ne odstupa od svog puta.
8 Ne tiskaju jedan drugog,
već svak’ ide svojom stazom.
Padaju od strijela
ne kidajuć’ redova.
9 Na grad navaljuju,
na zidine skaču,
penju se na kuće
i kroz okna ulaze
poput lupeža.
10
Viđenje dana Jahvina
Pred njima se zemlja trese,nebo podrhtava,
sunce, mjesec mrčaju,
zvijezdama se trne sjaj.
11 I Jahve glas svoj šalje
pred vojsku svoju.
I odista, tabor mu je silno velik,
zapovijedi njegove moćan izvršitelj.
Da, velik je Jahvin dan
i vrlo strašan.
Tko će ga podnijeti?
12
Poziv na pokoru
»Al’ i sada« – riječ je Jahvina –»vratite se k meni svim srcem svojim
posteć’, plačuć’ i kukajuć’.«
13 Razderite srca, a ne halje svoje!
Vratite se Jahvi, Bogu svome,
jer on je nježnost sama i milosrđe,
spor na ljutnju, a bogat dobrotom,
on se nad zlom ražali.
14 Tko zna neće li se opet ražaliti,
neće li blagoslov ostaviti za sobom!
Prinose i ljevanice
Jahvi, Bogu našemu!
15 Trubite u trubu na Sionu!
Sveti post naredite,
oglasite zbor svečani,
16 narod saberite,
posvetite zbor.
Saberite starce,
sakupite djecu,
čak i nejač na prsima.
Neka ženik iziđe
iz svadbene sobe
a nevjesta iz odaje.
17 Između trijema i žrtvenika neka tuže svećenici,
sluge Jahvine.
Neka mole:
»Smiluj se, Jahve, svojem narodu!
Ne prepusti baštine svoje sramoti,
poruzi narodâ.
Zašto da se kaže među narodima:
Gdje im je Bog?«
18
2. JahvIN ODGOVOR
Tad Jahve, ljubomoran na zemlju svoju,smilova se svom narodu.
19
Oslobođenje
Odgovori Jahve svojem narodu:»Šaljem vam, evo,
žita, vina i ulja
da se njime nasitite.
Nikad više neću pustiti
da budete na sramotu narodima.
20 Protjerat ću Sjevernjaka od vas daleko,
odagnat ga u zemlju suhu i pustu,
prethodnicu u Istočno more,
zalaznicu u Zapadno more.
Dići će se njegov smrad,
dizat će se trulež njegova.«
(Jer učini stvari velike.)
21
Viđenje obilja
O zemljo, ne boj se!Budi sretna, raduj se,
jer Jahve učini djela velika.
22 Zvijeri poljske, ne bojte se;
pašnjaci u pustinji opet se zelene,
voćke daju rod,
smokva i loza nose izobila.
23 Sinovi sionski, radujte se,
u Jahvi se veselite, svojem Bogu;
jer vam daje
kišu jesensku u pravoj mjeri,
izli na vas kišu,
jesensku i proljetnu kišu kao nekoć.
24 Gumna će biti puna žita,
kace će se prelijevati od vina i ulja.
25 »Nadoknadit ću vam godine
koje izjedoše skakavac, gusjenica, ljupilac i šaška,
silna vojska moja
što je poslah na vas.«
26 Jest ćete izobila, jest ćete do sita,
slavit ćete ime Jahve, svojeg Boga,
koji je s vama čudesno postupao.
(»Moj se narod neće postidjeti nikad više.«)
27 »Znat ćete da sam posred Izraela,
da sam ja Jahve, vaš Bog, i nitko više.
Moj se narod neće postidjeti nikad više.«