Davidova blagost prema sinu Jonatanovu
Jednoga dana upita David: »Ima li još koji preživjeli od Šaulove kuće da mu učinim milost zbog Jonatana?« 2 A bijaše u Šaulovoj kući sluga po imenu Siba: njega dozvaše pred Davida i kralj ga zapita: »Jesi li ti Siba?« A on odgovori: »Jesam, tvoj sluga!« 3 A kralj nastavi: »Zar nema više nikoga od Šaulove kuće da mu iskažem milost kao što je Božja milost?« A Siba odgovori kralju: »Ima još Jonatanov sin koji je hrom na obje noge.« 4 Kralj ga upita: »Gdje je on?« A Siba odgovori kralju: »Eno ga u kući Makira, sina Amielova, u Lo Debaru.«5 Tada kralj David posla po njega u kuću Makira, sina Amielova, iz Lo Debara.
6 Kad je Meribaal, sin Jonatana, sina Šaulova, došao k Davidu, pade ničice i pokloni se. A David reče: »Meribaale!« On odgovori: »Evo tvoga sluge!« 7 A David mu reče: »Ne boj se, jer ti želim iskazati milost zbog tvoga oca Jonatana. Vratit ću ti sva polja tvoga djeda Šaula, a ti ćeš svagda jesti kruh za mojim stolom.« 8 Meribaal se pokloni i reče: »Što je tvoj sluga te iskazuješ milost mrtvome psu kao što sam ja?«
9 Potom kralj dozva Sibu, Šaulova slugu, i reče mu: »Sve što je pripadalo Šaulu i njegovoj kući, sve to dajem sinu tvoga gospodara. 10 Ti ćeš mu sa svojim sinovima i sa svojim slugama obrađivati zemlju, od nje ćeš skupljati žetvu da obitelj tvoga gospodara ima kruha; a Meribaal, sin tvoga gospodara, jest će svagda za mojim stolom.« A Siba imaše petnaest sinova i dvadeset slugu. 11 Siba odgovori kralju: »Tvoj će sluga učiniti sve što je moj gospodar i kralj zapovjedio svome sluzi.«
Meribaal je, dakle, jeo za Davidovim stolom kao jedan između kraljevih sinova. 12 Meribaal je imao maloga sina po imenu Mika. A svi koji su živjeli u Sibinoj kući bijahu u službi Meribaala. 13 A Meribaal je boravio u Jeruzalemu, jer je uvijek jeo za kraljevim stolom. Bio je hrom na obje noge.