Online Biblija

Izaija

Rezultati pretrage

Izaija - Iz 6,4

Pregled odabranog poglavlja

1

2. KNJIGA O EMANUELU

Izaijin poziv

One godine kad umrije kralj Uzija, vidjeh Gospoda gdje sjedi na prijestolju visoku i uzvišenu. Skuti njegova plašta ispunjahu Svetište. 2Iznad njega stajahu serafi; svaki je imao po šest krila: dva krila da zakloni lice, dva da zakrije noge, a dvama je krilima letio. 3I klicahu jedan drugome: »Svet! Svet! Svet Jahve nad vojskama!
Puna je sva zemlja slave njegove!«
4Od gromka glasa onih koji klicahu stresoše se dovratci na pragovima, a Dom se napuni dimom. 5Rekoh: »Jao meni, propadoh,
jer čovjek sam nečistih usana,
u narodu nečistih usana prebivam,
a oči mi vidješe Kralja, Jahvu nad vojskama!«
6Jedan od serafa doletje k meni: u ruci mu žerava koju uze kliještima sa žrtvenika; 7dotače se njome mojih usta i reče: »Evo, usne je tvoje dotaknulo,
krivica ti je skinuta i grijeh oprošten.«
8Tad čuh glas Gospodnji:
»Koga da pošaljem? I tko će nam poći?«
Ja rekoh: »Evo me, mene pošalji!«
9On odgovori: »Idi i reci tom narodu:
‘Slušajte dobro, al’ nećete razumjeti,
gledajte dobro, al’ nećete spoznati.’
10Otežaj salom srce tom narodu,
ogluši mu uši, zaslijepi oči,
da očima ne vidi, da ušima ne čuje
i srcem da ne razumije
kako bi se obratio i ozdravio.«
11Ja rekoh: »Dokle, o Gospode?« On mi odgovori:
»Dok gradovi ne opuste
i ne ostanu bez žitelja,
dok kuće ne budu bez ikoga živa,
i zemlja ne postane pustoš,
12dok Jahve daleko ne protjera ljude.
Haranje veliko pogodit će zemlju,
13i ostane li u njoj još desetina,
i ona će biti zatrta poput duba
kad ga do panja posijeku.
Panj će njihov biti sveto sjeme.«